Drolja na povodcu

Na vreme sam u sebi prepoznala sve ono sto zaista cini jednu pokornu, izuzetno poslusnu submisivnu drolju, tako da sam odmah pocela da usavrsavam sve te finese i osobine koje bi oblikovale tu moju licnost.
Imala sam tu srecu da sam od starta nailazila na prave osobe, muskarce i zene, to su naravno bili matorcii matorke, koji su odlicno znali sta zele i nije moglo da se zabusava.
Kad kazem na prave ljude, mislim na zaista stroge ozbiljne i zahtevne gospodare i gospodarice.
Biti maksiimalno podlozna drolja , nije lako.
To mora da se voli beskrajno i da se uistinu zeli.
Pravi gospodari od vas ce ocekivati potpunu predanost, oduzece vam slobodu i apsolutno vise vase obaveze ne postoje.
Bruka, sramota, sta ce reci ovaj onaj, da li ce se saznati, sve to mora biti nevazno.
Zrtva je ogromna ali osjecaj i uzitak beskrajno prelep i neprocenjive vrednosti.
Oni koji su podlozni ili oni koji su gospodari, znaju o cemu pricam.
Kad pocnete da ispunjavate naredbe koje vam se u pocetku ne dopadaju apsolutno,
kad naterate sebe da to bez greske uradite, budete ponosni.
To je zapravo samoponizenje, okacili ste sami na sebe cenu od nula dinara i bezvredni ste naspram gospodarevih zelja.
Momenat kad svaki momenat kad ostanete same uzimate povodac i stavljate oko vrata, i spustate se na koljena, puzite po kuci , naterate samu sebe.
Isprasite dupe kaisem, osamarite se i pljunete, opsujete i kazete samoj sebi droljo.
Neprocenjivo.
Verujte mi.