Samo za cure,dame,mame....

Jutros je u redakciju Espresa stigla poruka, sa molbom da je objavimo. Reč je o reakciji jednog od naših, kako je rekao, redovnih čitalaca.
Želim da s vama podelim nešto što sam video sinoć oko 20 sati u Resavskoj ulici, u centru Beograda. To, što sam video, i moju reakciju na to.
Prolazim ja, brzim hodom, tu, baš na spajanju sa Bulevarom, zveram unaokolo, kad me periferni vid upozori na "opasnost".
Znate li onaj trenutak kad čula nešto registruju, nešto prilično neobično, a mozgu treba par sekundi da se privikne na novu situaciju, na nešto što još nije doživeo, pa da racionalizuje celu stvar?
E to se meni sinoć desilo.
Da premotamo unazad, ovaj put "s mozgom":
Idem ja, dakle, kad vidim pored jedne banke na početku Resavske, sasvim neobičan prizor.
Stoje dve devojke, tu negde, 21-22 godine, maksimum, jedna pored d**ge. Nenamontirane, a lepe, čiste, blistave. Nesponzoruše, a veoma privlačne. Nemaju štikle, miniće, dekoltee, silikone, nego su onako prirodno zgodne. Bog dao, što kažu seksisti. Obe u farmerkama iscepanim, neke patike dole, majice obične gore.
I vidim ja nešto mi čudno, da se izrazim jezikom junaka iz domaćih filmova.
Njih dve stoje, licem u lice, licem uz lice, i gledaju se. Drže se za ruke. Nežno se gledaju. U jednom trenutku, ova desno se približava ovoj levo.
Ljube se. Nežno. Filmski. S jezikom. Ali ne napadno, ne "pokazno". Nego iz ljubavi.
Dve normalne devojke. Rade normalnu stvar. U jednom normalnom gradu.
Jedini normalan nisam ja. Koji sam iz galopa, gledajući scenu, prešao u puzanje.
Pristojnost me tera da produžim dalje.
I odoh, punog srca. Iz više razloga.
Jedan od njih je što sam, ponoviću se, video nešto lepo i normalno, u mom lepom i normalnom gradu.
Devojke, ako čitate ovo, imate moj pozdrav. Samo nastavite da se volite. Jer ljubav nam treba, normalna i nežna. Svima nama."